Beli slez protiv bolesti disajnih puteva, dermatitisa i psorijaze

by Dijana Škorić | 13.09.2024

Beli slez protiv bolesti dosajnih poteva, dermatitisa i psorijaze

Beli slez deluje protiv upale mokraćnih puteva, ublažava kašalj, oblaže nadraženu sluzokožu disajnih organa i organa za varenje, izbacuje sluz iz grudi, regeneriše i smiruje.

Sadržaj članka

Beli slez protiv mnogih bolesti
- Kako ga nabaviti
- Beli slez: Lekovita svojstva
  - Načini primene

Koren i nadzemni deo široko se koriste u narodnoj medicini, a lekovita stvojstva ove biljke priznaje i zvanična medicina. U cilju pravljenja lekova beli slez se uzgaja na specijalnim plantažama i od njega se prave ekstrakti, odvari, sirupi. Njegove komponente ulaze i u sastav tableta protiv kašlja.

Beli slez protiv mnogih bolesti

Beli slez je višegodišnja biljka. Široko je rasprostanjen po celoj teritoriji Evrope, u srednjoj Aziji, čak i na severu Afrike. Na teritoriji Rusije ima ga u evropskom delu, na Altaju, u istočnom i zapadnom Sibiru. Uspeva na blago vlažnom tlu, uz obale reka i jezera, kao i u močvarnim nizijama.

Članak se nastavlja posle reklama

Može da toleriše salinizaciju zemljišta. Raste u obliku žbuna i ima nekoliko stabljika do dva metra visine. Listovi su mu petokraki, veliki, gornji su trouglastog oblika, a donji su ovalni, prekriveni dlačicama. Cvetovi belog sleza su sitni, bledoružičaste boje, i sastoje se od pet latica. Koren mu je debeo i kratak, često drvenast.

Kako ga nabaviti

Nadzemni deo biljke skuplja se tokom leta – reže se stablo s listovima i cvetovima. Može se plesti u labave venčiće i sušiti u dobro provetrenom prostoru. A može se koristiti i specijalna sušilica, u kojoj se izdrobljena biljka suši na temperaturi višoj od 40 stepeni. Seme belog sleza skuplja se krajem leta – početkom jeseni. A rizom se kopa u rano proleće ili u jesen, kad je biljka u stanju mirovanja.

Članak se nastavlja posle reklama

Prilikom kopanja ne sme da se ošteti – ostavlja se minimum 30% biljke za obnovu. Na istom mestu koren se može skupljati jednom u četiri godine. Treba da se očisti od zemlje, a zatim temeljno ispere tekućom vodom i iseče na nekoliko delova. Pripremljena sirovina suši se u sušarama na temperaturu koja ne prelazi 40 stepeni. Suv koren je krt i ima prijatnu aromu. Treba da se čuva u uskoj posudi u suvoj prostoriji, jer brzo propada od vlage.

Članak se nastavlja posle reklama

Beli slez: Lekovita svojstva

Beli slez je bogatog sastava, u njemu se nalaze karoten, skrob, eterična ulja, šećer, vitamini, mineralne soli, tanini, amino-kiseline, lecitin i pektin, antioksidansi. Deluje protiv upale mokraćnih puteva, ublažava kašalj, oblaže nadraženu sluzokožu disajnih organa i organa za varenje, izbacuje sluz iz grudi, regeneriše i smiruje.

Zbog velikog sadržaja sluzi i pektina beli slez se primenjuje u lečenju suvog kašlja i bolesti digestivnog trakta.
Odvari od ove biljke koriste se u slučaju bolesti usne duplje i glasnih žica, leče upalne procese očiju i gljivična oboljenja.
Spoljašnjom primenom preparata na bazi belog sleza stimuliše se brza regeneracija tkiva, zarastanje rana, čireva, opekotina.
Zahvaljujući antioksidativnim svojstvima njegovog korena, smanjuje se rizik od onkoloških oboljenja.

Načini primene

Upala gornjih disajnih puteva: kašiku cvetova i listova prelijte u termosu sa 200 ml proključale vode. Ostavite da odstoji sat vremena, pa procedite. Pijte po gutljaj-dva prilikom napada kašlja. Dnevna doza je 200 ml odvara.
Bolesti usne duplje: kašiku usitnjenog korena prelijte u termosu sa 250 ml proključale vode. Ostavite da odstoji tri sata, pa procedite. Ispirajte grlo i usnu duplju dva-tri puta posle jela.
Dermatitis i psorijaza: kašiku usitnjenog korena prelijte u termosu sa 150 ml proključale vode. Ostavite da odstoji osam sati, pa procedite. Čuvajte u frižideru. Oštećene delove traljajte ovim odvarom do pet puta dnevno.