NOCEBO EFEKAT MOŽE DA UNIŠTI ZDRAVLJE

Kod placebo fenomena svest pomoću autosugestije utiče na poboljšanje zdravlja, dok ga nocebo po istom principu pogoršava.

Zagovornici teorije o efektu placeba i noceba, na koje je Brus Lipton, doktor mikrobiologije stavio akcenat u knjizi "Biologija verovanja", tvrde da je dovoljna samo vera da će nam određena terapija biti karta za boljitak, pa da nam zaista bude bolje. Dok nam, po istom principu, pomisao da nam nešto neće pomoći, urušava zdravstveno stanje.

Brojne kliničke studije su potvrdile da se zaista brže i efikasnije leče osobe koje veruju da mogu biti izlečene. S druge strane, one koje klonu duhom, ovim stavom neretko mogu da pogoršaju svoje stanje. A to se onda pripisuje nocebo efektu.
Termin placebo potiče od latinske reči placeo, što znači - sviđati se, biti zadovoljan. Objašnjava se kao fenomen koji radi tako što sama svest pomoću sugestije poboljšava zdravlje, fizičko i mentalno.

Na suprotnoj strani se nalazi nocebo, koji se manifestuje tako što svest, takođe sugestijom, pogoršava zdravlje. Brus Lipton smatra da su oni podjednako snažni, navodeći slučajeve kada su lekari ili porodica ubili nadu pacijentima, a samim tim i zdravlje, ubeđujući ih da su nemoćni.
Istraživanje Teda Kapčaka, profesora socijalne medicine na Harvardu pokazalo je da placebo deluje i ako se njegovo prisustvo samo najavi, jer u tom slučaju aktivira iste neurotransmitere u mozgu koje pokreću i veoma snažni lekovi.

U njegovoj studiji je učestvovalo 80 ispitanika sa višegodišnjim problemom nervoznih creva. Po završetku tretmana, čak 59 odsto učesnika koji su dobijali placebo prijavili su boljitak opšteg zdravstvenog stanja. Istovremeno, kontrolna grupa koja nije dobijala ništa, osetila je poboljšanje u manjem procentu - kod 35 odsto ispitanika. Isti princip važi i u slučajevima migrene, hroničnog bola, nesanice, anksioznosti i depresije.
Neke studije pokazuju da placebo i nocebo funkcionišu u zavisnosti od zapisa u genima. U pojedinim slučajevima pomažu/odmažu i kod straha od javnog nastupa. Tako su istraživači zamolili 25 ljudi sa ovim problemom da održe govor na početku i na kraju osmonedeljnog ispitivanja. Za to vreme su im davali lek za koji su oni verovali da je delotvoran, ali se zapravo radilo o čistom placebu. Deset učesnika je uspelo da savlada strah, a istraživači su otkrili da je osam od tih deset ispitanika imalo dve kopije posebne varijacije gena za serotonin - neurotransmiter u mozgu. Oni koji nisu uspeli da savladaju ovaj problem nisu imali obe kopije.